Novembar je i tišina je. Preleti neki gavran ili neka druga crna ptica. U žbunju na obodima imanja, gde ima nešto hrastove šume i graba, povremeno se čuje kako nešto šuška. To neka životinjica prelazi preko našeg placa. Hladno je i zemlja se stvrdla. Ali lepota je i dalje tu, u oku ovog posmatrača.
Nismo preorali parče zemlje koje obradjujemo. Ostavili smo organski korov i ostatke od useva da trunu na zemlji. Da je zajedno sa snegom i vlagom djubre. A onda na proleće ćemo da rastresemo i samo je malo poremetimo.
Pravim planove za sledeću godinu i još nisam sasvim sigurna koliko ću se širiti s usevima. Mislim da ću sa 2 da predjem na 3 ara obradive površine. To znam da fizički mogu. I grah poljak hoću da izmestim na manje plodnu i suvlju zemlju, to ove godine nisam znala, ali su me naučili Trebinjci. Razmišljam i o nekim zasadima maline i o nevenu i nekom drugom lekovitom bilju. Mnogo organskih ambicija malo iskustva i vremena.
Postavili table pored darovanih voćki
