Nisam pisala o jednom od izazova koji imam na placu a koji nikako da rešim već celo leto. Ali evo sad, kad smo prevalili avgust i ušli u septembar a još nismo namestili kapiju na ulazu u imanje, moram da se žalim. Naš plac je, sa donje strane koja izlazi na put, bio ogradjen kamenom. Onim najstarinskijim koji je izvadjen s njive i koji je tu „vekovima“. Taj kamen je bio zarastao u šiblje i rastinje. Nikola je prosekao ulaz, uklonio kamen, izravnao teren i napravio prostor da mogu da uvezem kola na svoje imanje. Onda je firma iz Čajetine dovezla „tampon“, to je sitan kamen i šljunak da pokrijemo blato. Ali njega ne vredi stavljati dok ne postavimo stubove za kapiju. Potraga za stolarom se odužila. Dovodili smo stolare lokalne a i „iz daleka“ ali ni sa jednim nismo mogli da se dogovorimo. Neko traži ozbiljne pare za tarabu, neko nema vremena a neko traži i pare i hoće da radi u novembru s prvim snegovima. 😊
I tako, Stoja nabacala drveće i šiblje na rupu, zatrpala, da životinje ne prolaze i ne brste naše bundeve dok kapija ne bude gotova. 😊
