Danas, izmedju plivanja i ručka koji sam mislila da spremam, shvatim da više nemam vremena. ☹
Kiša je lila u Beogradu i kako su mi izvori informacija javljali (moj otac 😊) pretila je da stigne i do mene, do njive, bašte i krompira. Zamišljala sam ovaj momenat uz fanfare i šampanjac (jer sam od tih devojaka). Mislila sam kad dodje vreme da otkopam krompir i povadim luk da ćemo to proslaviti u nekom malom krugu. Ovako, danas sam navrat-nanos krenula u 12.00 sati, neplanirano, do placa. Ponela nekoliko gajbica i budakčić i obučena za plažu, kopala krompir.
I zajedno s Draganom otkopala oko 30kg 😊 (to je njena procena). I još dve gajbe luka stogodišnjaka sam povadila. I onda kod kuće otvorila Chardonnay i sela na terasu. Ne volim to vino ali ovo je bila flaša iz 2018. iz jedne poznate vojvodjanske vinske kuće i bilo je kao zlato kad se sipa u čašu. I život je konačno imao potpuno smisla.
