Putujem po Srbiji dosta, naročito kad nije zima. Pričam s ljudima i govorim im o svojim namerama da započnem porodičnu baštu, okopam njivu pretka i promovišem motiku. Ima mnogo divnih reakcija s kojima se susrećem. Ljudi su iskreno dirnuti idejom da na njivi nekog pretka (koji i nije moj) oživim stara vremena na novi način. Ima i onih koji mi kažu, svi beže od motike a ti joj se vraćaš. I njihova reakcija je razumljiva. Kad si dekadama bombradovan jednom porukom i kad vidiš da su ti sva deca otišla u svet, onda i ne možeš drugačije da reaguješ.
Ipak, možda najbolji komentar koji sam dobila, desio se na nedeljnoj pijaci u Vrnjačkoj Banji. Tamo sam srela Zlatibora koji za sebe kaže: “Veliko ime, mali čovek”. I još mi kaže: “Bolje ti je da budeš seoska učiteljica nego da kopaš.”.